Opremanje > Rasveta - Tamara Basnić, 29.11.2010. Podeli sa prijateljima na Facebook-u

Fenomen svetla

Svet oko nas je vidljiv jedino zato što je osvetljen. Odsustvo svetla je odsustvo vizuelnih senzacija, potpuni mrak.

Svetlost možemo definisati kao spektar elektromagnetnog zračenja u okviru talasnih dužina od 380nm do 780nm, gde određenu talasnu dužinu ljudsko oko vidi kao jednu boju iz spektra. Kada uživamo gledajući svet oko sebe, ljude, enterijer u našim domovima, to je zato što se svetlost odbija ili prolazi kroz površine i objekte oko nas. Svet oko nas je vidljiv jedino zato što je osvetljen. Odsustvo svetla je odsustvo vizuelnih senzacija, potpuni mrak.

OSVETLJENJE - OSNOVNI PODACI I SAVETI

Prilikom uređivanja enterijera arhitekte i dizajneri često zanemare osvetljenje, što je pogrešan pristup jer je osvetljenje ono što daje potpunu sliku našeg doma i veoma utiče na sve što radimo tokom boravka u kući. Poznato je da nedostatak svetla odnosno nedovoljno osvetljene prostorije može biti uzrok depresije i problema sa očima. Isplanirati i pravilno pozicionirati osvetljenje u kući nije lak zadatak, osim ako niste bar malo upoznati sa tipovima osvetljenja i osnovnim tehnikama. Svakako je najvažnije da za početak imate u vidu načine na koje koristite prostorije u stanu i individualni ukus članova vaše porodice. Rezultati treba da budu prijatna atmosfera i prostor u kome uživate dok provodite vreme.

Najsigurniji način da izaberete optimalno osvetljenje je da odredite ono što je najbolje za svaku prostoriju, a prema aktivnostima koje će se u njoj odvijati. Na primer, potrebno je više svetla za aktivnosti kao što su čitanje i kuvanje, a manje za opuštanje i zabavu. Pri tom treba imati u vidu da je uvek bolje koristiti kombinaciju dva ili više tipa osvetljenja. Dalje treba odrediti koji izvor svetla je najpovoljniji i da li je potrebno direktno ili indirektno svetlo. Svaki izvor svetla ima tri osnovne karakteristike - dve utiču na estetski efekat u prostoru (temperatura svetla i svetlosni indeks), a treća je - ekonomičnost (efikasnost svetlosnog izvora).

Dnevna soba je najreprezentativniji prostor našeg doma - u njoj se okuplja porodica, gosti, razgovara se, sluša se muzika i igraju igre. Iako ona ima više funkcija koje zahtevaju različite nivoe osvetljenja odnosno različite atmosfere, celokupan utisak mora biti "udoban" i "prijatan". Opšte svetlo se uglavnom postavlja na plafon - ukoliko imamo spušten plafon najbolje je upotrebiti ugradnu rasvetu i to širokougaona spot-svetla. Pojedinačne ambijentalne celine u okviru dnevnog boravka mogu se osvetliti podnim ili stonim lampama. Takođe je moguće podesiti svetlo u zoni gde je televizor tako što ćemo postaviti difuzan izvor svetla u zoni iza ekrana, da bismo smanjili kontrast između pozadine tj. zida i samog ekrana.

Trpezarija, odnosno zona za obedovanje, mora biti dobro osvetljena, ali svetlo ne sme stvarati odsjaj ni preterani kontrast, jer nam je ovde potrebna topla i prijatna atmosferu. Kako je trpezarijski sto centralni motiv, najbolje je pozicionirati viseću svetiljku iznad njega, ili dve do tri ukoliko je sto dug. Dobro je odabrati izvor svetla koji je po temperaturi blizak prirodnom svetlu, da bi boje predmeta na stolu i hrane u tanjirima ostale iste. Luster možemo dopuniti odgovarajućim zidnim svetiljkama ukoliko nam je trpezarija zasebna prostorija.

Kućna kancelarija, prostor za rad i čitanje zahtevaju posebnu pažnju, s obzirom da treba postići odgovarajući i kvalitet i količinu svetla. Važno je eliminisati odsjaj i refleksiju na radnoj površini i kompjuterskom ekranu i omogućiti individualnu regulaciju svetla. Za čitanje je dovoljna jačina 75W do 100W, sve preko toga će vršiti pritisak na vaše oči i stvarati odblesak.

Kuhinja treba da je najosvetljenija prostorija u našem domu. Pored opšteg svetla - uglavnom difuznog plafonskog, dobro je obezbediti i dodatne izvore svetla koji će ravnomerno osvetliti radne površine. Dobra ideja može da bude linijska rasveta ugrađena ispod visećih elemenata.

Spavaće sobe obično zahtevaju dva tipa svetla  - jedno je opšte svetlo, najbolje je da bude difuzno. Dodatno je dobro osvetliti recimo ogledala, garderobu i naravno upotrebiti lampe za čitanje pored samog kreveta.

Dečjim sobama je potrebno veoma fleksibilno osvetljenje, jer služe za više različitih funkcija. Mlađoj deci je po pravilu potrebno više svetla. Često će svetlo ostati uključeno čak i kada se ne koristi, tako da treba odabrati najekonomičniji izvor svetla. Takođe treba voditi računa i o sigurnosti svake svetiljke - da materijali od kojih je svetiljka izrađena nisu lako lomljivi i da se ne zagrevaju previše.

Rasveta u kupatilima prvo mora ispuniti sigurnosne zahteve (faktor zaštite od vlage), a potom mora biti dovoljno jaka da se sve vidi jasno. Posebno je važno dobro pozicionirati rasvetu za ogledalo i odrediti pravu jačinu. Za kupatilo se generalno preporučuje hladnija fluorescentna rasveta.

Za hodnike je dovoljno osvetljene od oko 60W jer se obično u njima ne zadržavamo, ali zato možemo naglasiti neki detalj u ulaznom hodniku/holu - postaviti zidnu svetiljku ili stonu lampu na komodi, koja će dati dobar efekat prilikom ulaska u stan ili kuću. I ovde treba imati u vidu što ekonomičnije sijalice jer su hodnici prostorije u kojima najčešće ostavljamo uključeno svetlo. Takođe treba voditi računa gde postavljamo prekidače - moraju nam biti na dohvat ruke.

Na kraju - veoma je važno da vaša rasveta bude u skladu sa stilom u kom ste uredili svoj stan. Retro ili rustičan enterijer ne trpi isuviše modernu rasvetu - možda samo po jedan pažljivo odabran detalj. Kada neko uđe u vaš dom, osvetljenu dnevnu sobu ili neku drugu prostoriju i odmah se oseti prijatno, a da pri tom nije primetio samu rasvetu - znaćete da je zadatak uspešno obavljen!

DIREKTNO I INDIREKTNO OSVETLJENJE

Direktno svetlo dolazi iz jednog tačkastog izvora kao što je reflektor, stona lampa ili luster i pruža mnogo svetlosti, što je idealno za zadatke kao što su čitanje ili rad.
Indirektno ili ambijentalno osvetljenje dolazi iz skrivenog izvora, usmereno je obično na zid ili plafon koji ga reflektuje nazad. Prvenstveno se koristi za osvetljavanje većih površina mekim svetlom, kombinuje se sa akcentovanim direktim izvorom svetla i služi da ublaži oštre senke koje daje direktno osvetljenje. Primer gde je ova kombinacija najbolja je radna soba, odnosno kancelarija. Stona lampa jeste dobar izbor za direktno osvetljenje, ali na belim površinama stvara odsjaj, što dodatno napreže oči. Zato je dobro upotpuniti je indirektnim svetlom koje će omekšati odsjaj i ublažiti senke.

Pod difuznim osvetljenjem se podrazumeva izvor svetla koji je zaklonjen odnosno osenčen nekim difuzerom - to može biti na primer nepolirano ili mlečno staklo. Uglavnom ga koristimo kao dekorativno svetlo jer nije suviše jako.


TIPOVI IZVORA SVETLOSTI - SIJALICA

Inkadescentne sijalice - obične sijalice sa užarenim vlaknom koje su i dalje najviše u upotrebi. Daju toplu belu svetlost temeprature 2.700K koja podseća na dnevnu svetlost. Veoma su neekonomične jer troše mnogo električne energije, odaju veliku količinu toplote i najčešće nisu dugog veka. Neke države imaju u vidu potpunu zabranu korišćenja ovih sijalica iz ekoloških razloga.
Fluorescentne sijalice - veoma ekonomične, koriste manje energije i proizvode manje toplote od običnih sijalica. Takođe imaju dosta dug vek trajanja jer ne sadrže vlakna, mogu da traju čak i do šest godina duže.
Halogene sijalice -  takođe sijalice sa vlaknom, ali po pravilu su mnogo manje nego obične sijalice i punjene su halogenim gasom. Mogu da izdrže veće temeprature nego obične sijalice, duže traju ali su i skuplje.
LED diode - revolucija u osvetljenju, izuzetno su štedljiv i efikasan vid rasvete. Led dioda ne emituje UV i IR zrake, ne oslobađa toplotnu energiju kao tradicionalna rasveta, već u najvećoj meri električnu energiju pretvara u vidljiv svetlosni zrak. U zavisnosti od načina upotrebe, LED može da traje i preko 100.000 sati. Predviđa se da će sa porastom cene električne energije, sve više LED svetiljki biti u upotrebi.