Blog - mrzovolja, 19.08.2010. Podeli sa prijateljima na Facebook-u

Divan avgustovski dan

Avgust. Prazan grad, nema gužve, svi su na odmoru. Ako ništa drugo onda je bar milina za vožnju.

10. Ne nije moguće. Jeste, 10 automobila je ispred mene na benzinskoj pumpi na kojoj  ima samo četiri aparata za točenje goriva.  Ok. Smireno staću u red iza ova dva, sigurno će brzo. Neće, prvi je bio brz  ali drugi! Kada je završio sa gorivom onda se dosetio da bi mogao i da zameni, dopuni, neku tečnost ili šta već. Ali TU, tu gde je i stajao. Fino, ljubazno i nasmejano mu se obratim i pitam da li bi mogao da pomeri auto napred.  Upućen mi je zbunjeni pogled. Pa ovde mu odgovara…logično, već je stajao tu, zašto bi se pomerao. Dobila sam i savet. Ne bi trebalo da sam nervozna, lep je dan a evo i on će to začas pa ja stižem na red. I sada je mene blam, možda jesam nervozna i nije on kriv što ja kasnim jer se svako jutro uspavam.  Čekam.
09.04 h , radno vreme mi je počelo pre četiri minuta…..super. Gospodin odlazi, polako naravno, njemu se ne žuri, lep je dan.
Gledam oko sebe….samo jedan momak radi. Pitam da li ima još neko ko bi mogao da mi sipa benzin? Nema. Kolege su na odmoru, rade samo njih trojica a jedan mora da je na kasi. I opet sam dobila savet. Ako mi se žuri mogu da sipam sama. Ha!
Dobro, ja sam glupo, razmaženo žensko i ja NE ZNAM da sipam sama. Pa šta! Ne znam i ne zanima me. Čekam. Stiže. Dok toči gorivo nasmejan je i priča kako smo mi žene sve iste, nikada nećemo da sipamo same benzin a svakoj se uvek žuri. Ma nemoj! Otimam mu crevo, ispolivam ga celog benzinom, sočno opsujem, pitam gde je taj treći kolega pošto sam samo uspela da vidim njega i onog na kasi. Urlam da nismo mi žene nesposobne nego su oni neradnici. Gde je kolega? Čita novine i pije kafu!
Ok, to sam samo zamišljala. Njemu sam se samo nasmejala.

Grad je prazan i ulice su puste, nema gužve u saobraćaju. Super. E nije super, to znači da su svi na odmoru.
A ja! Idem na posao, na kojem pola stvari neću moći da obavim jer mi je pun inbox povratnih poruka u kojim me obavestavaju da su na odmoru. E pa bas mi je drago. Javite se kad se vratite i ispricajte mi do detalja gde ste bili i kako ste se proveli. Obavezno mi posaljite i fotografije. Sve cu natenane da ih pogledam. I plažu, i hotel i zanimljive izloge, i naravno vaše nove kupaće kostime. Pffff 

Sada sam besna.    
Stigla sam, parkirala i uletela u pekaru. Red. Puštam stariju gospođu ispred mene, fino me je zamolila, a i žuri. Ali ona mi nije dala nikakav savet. Čudno. A i izgleda da joj se nije baš puno žurilo kao što je rekla jer je prvo za 61 pecivo pitala kakvo je i da li je sveže a onda se i isćaskala sa radnicom. Jeste, baš je vruće. Da malo je gužva jer su neke koleginice na odmoru. Ćutim. Trpim. Ponosna sam čak na sebe kako sam fina i ljubazna bez obzira na sve. Posle sedam minuta mišljenje mi se menja. Ja sam ustvari glupa! Da, glupa! Pa i ja žurim! I nije mi lep dan! I vruće mi je!

Stižem na posao. Moljakam nekoga da samnom pije kafu u hodniku. Da u hodniku jer u kancelarijama se ne puši. Smaram kolegu kako sam besna i  očajna što neću ići na odmor. Ali bar je petak pa ću da se iskuliram za vikend.
A onda još! Ne, nije petak…četvrtak je! Poražavajuće saznanje. I šta sad? Ništa. Ulazim u kancelariju da radim. Posle drugog maila od klijenta sa obaveštenjem da je na odmoru obećavam sebi da ću ceo dan danas da zabušavam na poslu. I evo zabušavam. Ali nije mi nimalo bolje.

Sutra je je još jedan divan radan dan tokom avgusta.